U ČEMU SE RAZLIKUJU UMETNIK AMATER I UMETNIK PROFESIONALAC

Kao prvo, amater čeka inspiraciju, adekvatno raspoloženje, mlad mesec i kreativni naboj da bi počeo da stvara. Amater se stvaranjem bavio kao sa nekom vrstom hobija - samo odredjeno vreme dok postoji interesovanje i inspiracija.  Profesionalac svaki dan stvara, vežba i zagreva se dok ne oseti kreativni naboj i tada stvara svoja najbolja dela.

Drugo, amater se svojim kreativnim stvaranjem bavi samo do trenutka dok se ne pojavi nesto drugo, neki životni ili porodični problem koji treba rešiti. Profesionalac je naučio kako sebe i svoj rad da zaštiti od uticaja okoline.

Treće, profesonalac izuzetno teško menja svoju sferu interesovanja. Izleti i  eksperimentisanja su povremeni, ali isključivo u cilju postizanja što boljih rezultata. Ako slikar radi ulje na platnu kao pripremu verovatno će napraviti nekoliko crteža olovkom ili akvarela ili fotografija. Amater će se oprobati u različitim oblicima stvaranja dela i kao slikar, i kao vajar, i kao fotograf, i po malo sve, i pomalo ništa.

Takođe, postoji razlika i u stepenu vezivanja autora za svoje delo. Profesionalac, od trenutka kada je počeo da stvara svetan je da u jednom trenutku će morati da se odvoji od  svog dela i da ga prepusti sudu javnosti. Moraće da ga proda kako bi stvorio uslove za dalji radi i nova dela. Amater se od svog dela izuzetno tešo odvaja ugrađujući mu lični karakter.

Profesionalni umetnici osim što imaju potrebu da stvaraju, svesni su da moraju da poznaju tržište i kupce.  Sastavni deo njihovog stvaralaštva je  kreiranje sopstvenog imidža i reputacije, a sve to traje godinama. Od njihove pozicije u društvo, pozicije među galeristima, kritičarima, izdavačima, kao i kupcima ili čitaocima, zavisi i njihov materijalni status i mogućnost daljeg stvaranja. Izvori prihoda i materijlani uslovi u kojima žive i rade, kod umetnika amatera ne zavise od bavljenja umetničkim radom, već isključivo od profesije koja nema blage veze sa umetnošću. Sa druge strane,  se nadaju  da će se neko pojaviti, pasti sa Marsa i otkriti njihova genijalna dela.

Profesonalni umetnik je organizovan kao i preduzeće. Ima svoje radno vreme, radni prostor, dobavljače i kupce, redovnu komunikaciju i korespodenciju, prihode i rashode. Umesto službenih, ima studijska putovanja, obilaske galerija, muzeja i kolekcionara, ali i vreme za privatni i porodični život. 

Mnogi amateri imaju problem sa preteranim izučavanjem teorije, čitanjem, usavršavanjem, pohadjanjem kurseva i sl.  Profesionalac svoje vreme koristi za rad i stvaranje, svestan je da je to jedini način ka stvaranju novih dela.

 Za slikara amatera izuzetno je značajno pripadništvo udruženjima ili grupama umetnika, uzimanje učešća na zajedničim izložbama, humanitarnim aukcijama i slikarskim kolonijama. 

"Terasa", 2013.g. ulje na platnu,50x40 cm

INSPIRACIJA ZA SLIKANJE

Šta to budi inspiraciju?

Ono što prethodi stvaranju i uobličavanju dela, okidač koji me podstakne na kreativno razmišljanje. Nisam profesionalni slikar koga jure galeristi i sustižu rokovi, koji radi po osam sati dnevno, svaki dan. Meni je potrebna inspiracija. Nalazi se svuda u, i oko mene. U prošlosti i sadašnjosti, u prirodi, ljubavi i iskustvu , u putovanjima i sećanjima, u genima. Svaki muzej, galerija, pozorištna predstava, koncert. Sve to i još mnog toga.

Ako uspem da u glavi stvorim sliku, verovatno ću uspeti i da je naslikam. Stvaranje imaginarne slike u glavi je početak i najbitniji segment procesa mog kreativnog stvaranja. Teme i motivi, oblici, boje i atmosfera su uvek uslovljenim prethodnim iskustvom, okruženjem i raspoloženjem. Ako bih sebe i svoje odrastanje,  virtuelno izmestio u neki drugi svet, prepun čemera i jada, bede i nemaštine verovatno slike bile mračne i sumorne. Da sam živeo u srednjem veku - teme bi bile biblijske, da sam odrastao i živeo u SAD slikao bih visoke nebodere, žuti taksi, kriminalce i brownis-e.

Nekada pomislim da bih mogao mimo sebe i sveta oko mene, ali svaki takav pokušaj je abortirao. Svaki pokušaj da se koriste  tuđa iskustva ili inspiracije,  završavao  je u đubretu. Sa druge strane, nisam ni pristalica zauvek ostati samo svoj, učauren u svom jedino-ispravnom mikrokosmosu. Strah od novog uvek je prisutan, ali učenje i eksperimentisanje su jedini put da se iskorači na još viši nivo slikarskog amaterizma. 

Cilj slikanja svake moje slike  je pomeranje granica. Prilaziti sve bliže i bliže onom što bi mogli nazvati umetničkim. 


"Čamac I", format 35x45 cm, ulje na platnu



"Jesen u ateljeu", for,at 40x30, ulje na platnu

nezavršena slika, format40x40, ulje na platnu

Početak

Posle petnaestak godina amaterskog slikanja odlučio sam da neka dela postavim na net. Do sada su ih videli porodica i prijatelji. Nadam se da oni koji budu videli ove slike će imati po neki komentar, kritiku ili pohvalu. Sve je dobro došlo.
Iako sebe smatram za ozbiljnog kolekcionara savremenih dela srpske i crnogorske likovne umetnosti sa relativno čvrsto izgrađenim kritičkim stavom o savremenom akademskom slikarstvu, nikada o svom amaterskom slikarstvu nisam imao jasno izgrađeno mišljenje. Mišljenje se svodilo na to koliko se slika nekome dopada i da li je neko spreman da je urami i postavi na zid.
Čini mi se da slika započinje svoj umetnički život tek  od trenutka kada  uđe u nečiji dom, tek onda kada nije samo puki ukras, već predmet polemike, slaganja i neslaganja - da li je postaviti u predsoblje ili trpezariju, ovaj ili onaj zid, iznad ili pored stone lampe . Znam da zvuči banalno ali domaći feng šui mora da se poštuje.
Pošto svoje slike nikada nisam izlagao, niti imao bilo kakav katalog sa fotografijom i  biografijom, nikome nisam platio da mi napiše recenziju, ni poklonio sliku za kritički osvrt, nisam poklanjao u humanitarne svrhe, niti učestvovao na dobrotvornim aukcijama, čak nisam imao ni partiju ni partijske drugove koji su po direktivi morali da kupuju moje slike i kače na zidove svojih društvenih preduzeća, sebe smatram klasičnim slikarskim amaterom.
Ne dovodim u pitanje činjenicu da se bavim klasičnim amaterskim slikanjem, već da li se radi o umetnosti ili ne.

S obzirom dasam rođen u 20. veku, a živim u 20. i 21. veku, mnogo su mi bliže savremene teorije umetnosti. Artur C.Danto je objavio tekst koji se zove "Svet umetnosti" gde se polazi od pretpostavke da umetničko delo nije samo ono što se pojavljuje pred našim čulima vida ili sluha. Umetničko delo je skup znanja, uverenja, navika, osećanja koja mi pripisujemo toj pojavi pred našim čulima.  Umetničko delo nije nikada sam predmet ili pojava koja izaziva našu čulnu reakciju već je ono definisano u određenom kontekstu. Tj. svaki predmet koji mi prepoznajemo kao umetničko delo, zapravo nosi jedan svet umetnosti i kulture sa sobom. Drugim rečima ne postoji umetnik koji stvara apsolutno čulno delo, već je to delo koje je u kontekstu sa životom, uverenjima i vrednostima u kojima umetnik živi.

"Ulica u Vojvodini", format 30x40 cm, ulje na platnu

  

"Prozor sa senkom", format 43x43 cm, ulje na platnu

Прочитајте више »